Beograd, Srbija: Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi gđa Anet Kjobe, posetila je Beograd u periodu od 28. maja do 11. juna 2025. godine, radi razgovora o ekonomskim i strukturnim politikama u kontekstu prve revizije Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) i konsultacija po članu IV za 2025. godinu. Na kraju razgovora, misija je izdala sledeće saopštenje:

„Makroekonomski rezultati Srbije su i dalje rezilijentni. Po projekcijama tima MMF-a, ekonomija će zabeležiti rast od 3 procenta u 2025. i 4 procenta u 2026. godini. Posle slabijeg prvog kvartala, očekuje se da će se rast ubrzati, podstaknut državnim investicionim programom i ekspanzijom izvoznih kapaciteta u sektoru prerađivačke industrije. Ukupna inflacija je opala i vratila se u okvire ciljanog opsega Narodne banke Srbije, zahvaljujući nižim cenama energije i manje izraženoj baznoj inflaciji. Monetarna politika je prikladno restriktivna i potrebna je i dalja opreznost s obzirom na rizike u pogledu projektovane inflacije.

Spoljnotrgovinski bilans je oslabio u odnosu na prošlu godinu, što je odraz intenziviranja uvoza povezanog sa intenzivnim javnim investicijama u Srbiji i usporavanja izvoza u složenom globalnom okruženju. Priliv stranih direktnih investicija je manje izražen, ali se očekuje da će, zajedno sa izvozom, nastaviti da podržava akumulaciju već znatnih deviznih rezervi.

Negativni rizici po predviđanja su povišeni. Usporavanje globalnog rasta i intenziviranje geoekonomske fragmentacije mogli bi negativno uticati na izvoz i strane direktne investicije. Na domaćem planu, političke tenzije mogu uticati na poverenje. Ipak, Srbija je formirala znatne bafere za reagovanje na šokove - devizne rezerve i državni depoziti su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne.

Zadržavanje oprezne makroekonomske politike takođe će biti od ključne važnosti u ublažavanju rizika. Fiskalna opreznost je od suštinskog značaja za održavanje kredibiliteta politike u nesigurnom ekonomskom okruženju i za očuvanje prostora za odgovor u slučaju nepovoljnih šokova u vidu kontraciklične politike. Vlasti su i dalje čvrste u nameri da ograniče fiskalne deficite na maksimalno 3,0 procenta BDP-a u 2025-27. godini i poštuju fiskalna pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama. Sve dodatne potrebe za potrošnjom treba da se uklope u ograničenje deficita od 3,0 procenta BDP-a kroz pažljivu prioritizaciju javnih investicija i preraspodelu budžeta. Ovaj uravnotežen pristup prioritetima u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i drugim prioritetima u potrošnji obezbediće da javni dug nastavi da pada, jačajući fiskalni kredibilitet i poverenje investitora.

Kontinuirani napori da se obezbedi transparentno, odgovorno i efikasno funkcionisanje države i dalje su od ključnog značaja. Vlasti jačaju upravljanje javnim finansijama i investicijama, uključujući fiskalnu transparentnost i upravljanje javnim investicijama. Upravljanje javnim investicijama može se dodatno unaprediti putem naprednijih analiza troškova i koristi, procena fiskalnog rizika i adekvatnih praksi u javnim nabavkama. Reforme u energetskom sektoru takođe napreduju, ali još toga treba uraditi kako bi se obezbedila fiskalna održivost i operativna efikasnost u državnim preduzećima.

U srednjoročnom periodu, doprinos rastu od akumulacije radne snage i kapitala će biti manje izražen, s obzirom na starenje stanovništva i normalizaciju dinamike javnih investicija nakon završetka investicionog cikulsa. Održavanje visokog ekonomskog rasta u Srbiji  zavisilo bi od povećanja produktivnosti, podsticanja privatnih investicija domaćih firmi i obezbeđivanja atraktivnosti Srbije za strane direktne investicije. To zahteva reforme kako bi se unapredilo poslovno okruženje, uključujući modernizaciju propisa u vezi s tržištem rada, digitalizaciju javnog sektora i pravosuđa, kao i rešavanje izazova u oblasti upravljanja.

Tim MMF želi da se zahvali svim sagovornicima na gostoprimstvu i otvorenoj i konstruktivnoj diskusiji.“